Za Danijela

Published on 06/12,2007

Htela bih nesto da ti kazem... Zato sto si bio neko u mom kratkom zivotu. Zato sto si u njega brzo usao, a tako si sporo izlazio. Dan za danom. Sat za satom. suza za suzom. A ti to nisi znao. Ne znas ni sad. Nikad neces saznati. Jer, ja ti necu reci, a ti ovo neces videti. Kao sto ni ja tebe nisam videla vec 5 prokleto dugih meseci. A nisi znao da sam te volela. Neces ni saznati. Jer... Nisam sigurna da sam prestala... Ustvari, da te jos uvek ne volim bar malo, mozda ne bih plakala sad, dok pisem ovo. Ipak te negde duboko u sebi jos uvek volim. Volim te kao sto covek voli neku sitnicu, pa je onda izgubi, pa je jos vise voli. a mozda i zavaravam sebe sa novim "simpatijama" i momcima. Imam osecaj da bi mi, kad bih te sad videla, noge opet zaklecala, i srce opet prolupalo. Ali ne bi bilo dobro da te vidim. Tad bi me jos vise bolelo. Sad imas drugu "mene", a ja imam iluziju tebe, i secanja na jedan april, i sve sto je bilo. Znam da tebi nije znacilo, i da sam ti bila jedna u nizu, i to me najvise boli. Ali necu vise razmisljati o tebi. Nikad. Necu te vise nikad videti. to znam. Ti si davno otisao, a sad odlazim i ja. Idem i nosim jednog Danijela u sebi zauvek. Gde mi je sad moj princ iz bajke. Ipak... Volim te

                              


Comments

  1. 06/13,2007 | 15:12

    heh...i shta reci...

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me