Ali... Ipak idem dalje

Published on 06/12,2007

Zasto skola mora da pokvari sve lepo u zivotu? E to mi nikad nije bilo jasno. 12 godina se mucis sa uciteljima, nastavnicima i profesorima, i onda se docepas tog bozanstvenog perioda od 9. maja kada ti se zavrsi srednja skole, i taman hoces da se prepustis i da uzivas, i onda pocnu da ti govore "kad ti mislis poceti da ucis, prijemni je pocetkom jula..." bla, bla. Uf. Kad malo razmislis, evo od cega ti se sastoji zivot... Dakle, kad si klinac, onda i ne znas da uzivas u zivotu. Cim napunis dve godine, strpaju te u zabaviste, jer nemaju vremena za tebe, i ne mogu da te cuvaju. A znas sta se desava tamo? E tamo je tak haos. Bar je tako bilo sa mnom. Dodjes u zabaviste oko 07h, neispavan, places sto je mama otisla na posao, a tamo ne docekaju 4 (ili, ako si bas baksuz, i vise) iskompleksiranih vaspitacica, kojima je razmazene decurlije preko glave, i onda te one izmaltretiraju cim udjes. Onda ostavis svoje cipelice i jaknu u ormaric, a obujes papucice koje ti je mama kupila i koje uvek ostaju u zabavistu. A i dalje places, zbog mame, naravno. Onda ti daju nesto da jedes, a ti to ne volis, pa te onda teraju, a ti opet places, zbog mame, naravno. Onda pocnes da se igras sa ostalom decom... E tu bas moras da imas srece. Jer u zabavistu je kao u Velikom bratu, ako nisi clan klana, ispadas, i nece niko da se igra sa tobom. A te "klanuse" su bile mamine i tatine devojcice na koje su se lozili svi decaci iz zabavista. E, onda, ako nisi zanimljiv nijednom klanu, moras sam da se igras, ili sa onim ostalim "pacenicima" koji nisu u klanu. Ja nisam bila ni u klanu, ni "pacenik", zato sto je jedan decko bio zaljubljen u mene. zvao se Igor, i stalno me ganjao po stolicama da me poljubi. E on je bio u klanu, tako da sam mogla preko stele i ja da se uvucem, ali nisam htela. Nikad nisam bila takva osoba. Onda, dakle, ako nemas s kim da se igras, opet places, zbog mame. E onda te teraju da spavas, a ako ti se ne spava, dodje ti da places, ali ovaj put ne smes, jer ostali spavaju. I onda dodje taj fantasticni deo dana... 15h... Tvoji idu s posla, pa te pokupe. Postoji li lepsi osecaj? Ja se secam da su mene kupili svi iz zgrade. Ko stigne. Pravilo je bilo, onaj ko prvi zavrsi sa poslom, ili sa skolom, ide po mene. Stvarno su me ljudi voleli. Dolazili su coporativno da me vade iz zabavista. Znaci... Kad ides u zabaviste, onda vise patis, nego sto uzivas, i stalno nesto places zbog mame. E posle dodje osnovna skole. Ja kad sam krenula u osnovnu skolu, mislila sam da sam izmislila toplu vodu. Mnogo sam bila vazna. Zamisli, ja idem u skolu... E tu ti bude lepo par dana, i onda ti dosadi. A i tu cesto places, ne zbog mame. Sad zbog skole, valjda, sta li. Pocne da te nervira i hoces da poludis. E stvari krenu na bolje kad krenes u 6-7 razred. Tad se zaljubis... Hm... "Zaljubis"? Ne, ne zaljubis se, nego imas simpatiju. Tad jos uvek ne znas sta je zaljubljivanje, jer da znas, ne bi nikad ni imao simpatiju. Shvatis, da je to luksuz. Nego, moja prva prava simpatija je bio Despot. Sad mi to dodje smesno, jer smo sad drugovi. Posle je kao dosao i prvi decko. E on se zvao Djordje. Bas je bio lep. Sada manje-vise, ali tad je bio mnogo sladak, i svi se nesto lozili na njega, a ja bila glavana, jer se zabavljao sa mnom. Zabavljao se...? He, he. Onda izadjes iz osnovne skole, i bude ti krivo i kazes sebi "Nikad mi vise nece biti ovako dobro". A lazes. Lazes sam sebe, jer ne znas da hoce. E posle ide srednja skola. Sve neki novi likovi oko tebe, sve novo, ne snalazis se, i taman se posle nekog vramena uklopis, kad... Puf! Opet se zaljubis. E on se zvao Ivan. E on me prvi put poljubio. Ono pravo poljubio. E tad kad nisam pala s nogu, necu nikad. Trema, covece. E da, bio je to prvi razred. Onda se malo zabavljate, i nesto se desi, pa kao raskinete. E mene je to mnogo bolelo. I dugo. Pa onda dodje novi decko, pa zezne i Ivana i sve one pre njega. E to je danijel. Mnogo sam bre bila zaljubljena u njega. Mislim da sam i sad, ali necu o tome da razmisljam. E sa njim budes malo... Zato sto ti se mnogo svidja, i onda se rasturite, pa shvatis da je on bio sa tobom samo iz dosade i to. E onda patis. E ja sam tako patila dugo, dugo. Onda se on odseli. I ne vidis ga 5 meseci. Nisam ga jos videla. Ali on ima devojku. To znam. I kaze da je mnogo zaljubljen. E onda hoces da places, ali skontas da te smorilo plakanje. E onda zavrsis srednju skolu, i bude ti zao sto je sve gotovo. I onda se pojavi Mico. Ustvari Miroslav. I njegov drug Lazar, koji se svidja tvojoj drugarici, a ti ne smes da kazes da i tebe lozi, jer te gleda. stalno te glada kad se sretnete. I dugo te gleda. ali Mico te ne gleda. Mico je decko koji ima po 3 devojke odjednom, i verovatno mu nisi interesantna. E to te bas zezne, ali ti ides dalje. E onda se pojavi Filip... Ali Filip se pojavio tek pre 15 dana... Tako da... Videcemo sta ce biti. A kad malo skontas sve je to super, jer sve je to zivot. Ali sad moras da ucis za fax, i opet ne mozes da se opustis. A kad zavrsis fax, onda si smoren i vise nemas ni zelje ni vremena za opustanjem i uzivanjem. Ne znam. Verovatno je tako. Recite mi da gresim, molim vas.


Comments

  1. DuX
    06/12,2007 | 19:21

    heh, u nazad si pogodila sve lepo,
    ali nisi rekla sta je bilo na raspustu izmedju 8. raz i srednje skole, da znam sta me ceka u skorijoj buducnosti :D

  2. 06/12,2007 | 19:37

    e pa decko, ako jos nisi krenuo u srednju, onda ne znas sta je zivot. Eto, to te ceka. Iskoristi maksimalno

  3. 06/12,2007 | 20:30

    malo više optimizma ti ne bi škodilo, pa bilo je valjda i lepih trenutaka, a biče ih još puno, puno

  4. 06/12,2007 | 22:17

    naravno, bilo je lepih trenutaka, ali bila sam u nekoj bed fazi kad sam ovo pisala. Sad trenutno mogu da kazem "zivot je lep"

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me